ДОБРО ДОШЛИ,

на сајт Галерије "Градац"
  • МУЗЕЈ У ГОСТИМА мај

    Центар за културу, образовање и информисање "Градац" (Галерија Центра за културу "Градац" Рашка) је од 2016, један је од учесника манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10, која се, ове 2017. године, одржава под слоганом "Музеј у гостима", у периоду од 11. до 20. маја.
    Програм се завршава у суботу 20. маја када ће се обележити Европска ноћ музеја, а у којој ће се Рашка придружити осталим градовима-учесницима у највећој европској културној манифестацији!

    Тонски запис на РБ1 (40:44), који бележи јављање представника Центра за културу "Градац", током манифестације:
    http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/2321526/u-sredistu-paznje.html

  • ДАНИ КРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ мај/јун

    Mанифестацијa "Дани краљице Јелене", традиционално се одржава од 2006. године, под покровитељством Општина Рашка, а у организацији Центра за културу "Градац", Туристичко спортске организације Рашка и сестринства Манастира Градац.
    Ове године "Дани краљице Јелене" биће одржани у периоду од 26 - 28. маја 2017.

    Манифестација је посвећенa жени краља Уроша I, ктиторки манастира Градац и има културно-историјски и традиционални карактер.

    Прилог РТВ Рашка:

    https://www.youtube.com/watch?v=-bglsjXl-k4&list=PL3TIrMAJtr0GZ07i0hxndyGb5K2THvDHd&index=22

  • МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ "ДАН ЗАУВЕК" крај јуна/почетак јула

    Фестивал је установљен и одржава се од 2009. године у форми меморијалног концерта, поводом годишњице смрти гитаристе из Рашке Веселина Гацаферија (1961-2008). Током година прерастао је у тродневну манифестацију на којој учествује до десет музичких група и музичара који негују рок, блуз, џез и класичну ("озбиљну") музику. Фестивал је отворен и за друге врсте уметничких израза (изложбе фотографија и слика, приказивање филмова, промоције књига...)
    Основна идеја фестивала је да неговањем квалитетне музике код младих развија добар музички укус и да својим програмом допринесе развоју културних садржаја и унапређењу културне понуде у општини Рашка. Фестивал се одржава под покровитељством Општине Рашка, а његов значај је препознало и Министарство културе и информисања Републике Србије, које је 2016. године, финансијски је подржало његово одржавање.
    Фестивал се сваке године одржава крајем јуна и почетком јула месеца.

    Прилози РТВ Рашка:
    https://www.youtube.com/watch?v=62YXIXAr6H8

    https://www.youtube.com/watch?v=uQLq6o2z_1k

  • РАШКЕ ДУХОВНЕ СВЕЧАНОСТИ јул/август јул/август

    Рашке Духовне Свечаности су још једна културна манифестација Општине Рашка, започета 1993. године, која до данас успешно промовише актуална дешавања у култури и уметности и истовремено негује традицију и културу овог краја. Манифестација има два дела:
    * први део манифестације чини - Међународна ликовна колонија "Академија Јелена Анжујска" која се одржава у селу Градац, у близини истоименог манастира и
    * други, централни део чини - програмски садржај манифестације који се одржава у Рашки.
    Колонија се сваке године одржава у другој половини јула месеца, а централни део манифестације, у трајању од 3 дана, се завршава на Преображење, 19. августа.

Цен­тар за кул­ту­ру, обра­зо­ва­ње и ин­фор­ми­са­ње „Гра­дац“ из Рашке (ЦКОИ „Градац“) је уста­но­ва кул­ту­ре оп­штег ти­па на ло­кал­ном ни­воу, чи­ји је осни­вач Скупштина Општине Ра­шка. Под овим на­зи­вом по­слу­је од 1992. и прав­ни је на­след­ник не­ка­да­шњег Рад­нич­ког уни­вер­зи­те­та ко­ји је по­сло­вао од 1963. го­ди­не. Од са­мог по­чет­ка ба­ви се би­бли­о­теч­ком де­лат­но­шћу (град­ска би­бли­о­те­ка и три би­бли­о­теч­ка огран­ка са око 60.000 књи­га).

 Од 1996. го­ди­не установа раз­ви­ја де­лат­ност кул­ту­ре у сле­де­ћим сег­мен­ти­ма:

  • ГАЛЕРИЈА (12 до 15 из­ло­жби го­ди­шње  – сли­ке, скулп­ту­ре, фо­то­гра­фи­ја, ка­ри­ка­ту­ра, гра­фи­ка... Зна­чај­на име­на са­вре­ме­ног срп­ског сли­кар­ства из­ла­га­ла су у овој га­ле­ри­ји, да по­ме­не­мо Ми­ло­ра­да Ба­ту Ми­ха­и­ло­ви­ћа, Цвет­ка Ла­и­но­ви­ћа, То­до­ра Сте­ва­но­ви­ћа, Ра­ди­са­ва Тр­ку­љу, Ми­ли­цу Ра­до­ва­но­вић, Жи­во­ра­да Ци­гли­ћа, Об­ра­да Јо­ва­но­ви­ћа, Ратка Вулановића, Мому Антоновића, Перицу Донкова...),
  • из­да­вач­ка де­лат­ност (књи­жев­ни ча­со­пис “Ра­шка” од 1996. го­ди­не – пр­ви број об­ја­вљен 1971. го­ди­не; за­тим би­бли­о­те­ка “Иза­бра­на де­ла” у ко­јој су об­ја­вље­ни Сло­бо­дан Ра­ки­тић, Ми­ли­ца Нов­ко­вић, Ти­о­дор Ро­сић, Ми­ли­сав Са­вић и Мирољуб Јоковић као и би­бли­о­те­ка “Ра­шки на­пе­ви” у ко­јој је об­ја­вље­но десет збир­ки по­е­зи­је мла­ђих пе­сни­ка, као и низ по­себ­них из­да­ња из бе­ле­три­сти­ке; го­ди­шње се об­ја­ви де­се­так но­вих на­сло­ва),
  • ор­га­ни­за­ци­ја кул­тур­них ма­ни­фе­ста­ци­ја (општинска и окружна смо­трa ре­ци­та­то­ра, „Да­ни краљице Јелене“, музички фестивал „Дан заувек“ и „Ра­шке ду­хов­не све­ча­но­сти“  које трају двадесет две године уз оку­пља­ње нај­зна­чај­ни­јих умет­ни­ка на пла­ну књи­жев­но­сти, на­у­ке, фил­ма, по­зо­ри­шта, сли­кар­ства и му­зи­ке... уз до­де­лу престижног при­зна­ња “Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни”: композитор Светислав Божић, сликар Милорад Бата Михаиловић, архитекта Предраг Ристић, књижевник Драгослав Михаиловић, филозоф Михајло Ђурић, режисер Емир Кустурица, писци Данко Поповић, Слободан Ракитић, Милисав Савић, композиторка Исидора Жебељан, режисер и сценариста Тимоти Џон Бајфорд су само неки од добитника овог признања ... ). У са­ста­ву ове ма­ни­фе­ста­ци­је од 2002. го­ди­не по­сто­ји и ме­ђу­на­род­на ли­ков­на ко­ло­ни­ја „Ака­де­ми­ја Је­ле­на Ан­жуј­ска“. (фундус установе садржи преко 300 уметничких дела насталих на овој колонији),
  • про­мо­тив­на (књи­жев­не ве­че­ри, про­мо­ци­је књи­га), и
  • при­ка­зи­вач­ка де­лат­ност (би­о­скоп, по­зо­ри­шна го­сто­ва­ња).

  

ВИ­ЗИ­ЈА*

 

* Дру­штве­на уста­но­ва оп­штег ти­па по­све­ће­на при­ку­пља­њу, про­мо­ци­ји и про­дук­ци­ји са­др­жа­ја кул­ту­ре као и ства­ра­њу кул­тур­них на­ви­ка нај­ши­ре пу­бли­ке у оп­шти­ни Ра­шка.

 

Визија установе је да се наметне као место сусрета, промовисања и реализовања најразличитијих културних иницијатива и догађаја и да постане препознатљива по културним, образовним и уметничким програмима, како на локалном тако и на националном нивоу . Заштита и неговање културне баштине је још један сегмент који мора постати темељ очувања и развоја културног, али и националног идентитета.

 

МИСИЈА**

 

** Ства­ра­ње усло­ва ко­ји мо­ти­ви­шу гра­ђа­не и умет­ни­ке да ак­тив­но уче­ству­ју у кре­и­ра­њу ат­мос­фе­ре ко­ја афир­ми­ше ло­кал­не вред­но­сти у кул­ту­ри и ства­ра кул­тур­ни иден­ти­тет гра­да као плод кон­ти­ну­и­ра­ног ра­да и зби­ра по­је­ди­нач­них и груп­них до­стиг­ну­ћа, уз стал­но при­су­ство на­ци­о­нал­них и кул­тур­них вред­но­сти и про­дук­ци­је са про­сто­ра др­жа­ве, али и ино­стран­ства у ци­љу по­ве­зи­ва­ња и не­го­ва­ња ра­зно­вр­сно­сти.

 

Мисија установе је, стога, да доприноси интелектуалном, друштвеном и општем развоју окружења кроз све облике креативног изражавања, да кроз сарадњу са другим културним установама и појединцима оствари пуни потенцијал индивидуалног и колективног, да унапреди, очува и учини доступним  јавности (садашњим и будућим генерацијама) културна и уметничка добра, да подстиче њихово стварање и настанак како би допринели културном, али и визуелном идентитету нашег града.

Галеријска делатност у Рашки, свој систематски организован облик добила је тек на самом крају 20. века када, почетком 1996. године, овом делатношћу почиње да се бави Центар за културу, образовање и информисање „Градац“. Од тада до данас, у за то посебно намењеном простору, организовано је преко 300 изложби.
Пресудан моменат за формирање Галерије Центра за културу „Градац“ десио се пресељењем библиотеке и управе Центра 1995. године у санирани и адаптирани прос¬тор куће Курсилића, у Ибарској улици бр.6, у Рашки, подигнуте крајем 19. века. Ова кућа је 1988. године проглашена културним добром и пројектом санације и адаптације опре-дељена за Завичајни музеј. 
Центар је на рас¬полагању имао и подрумску просторију величине 70 м2, засвођену са четири лука, која се, изложбом Милића од Мачве, маја 1995. године, показала веома прикладном за одржавање ликовних изложби.
У Центру је убрзо препозната могућност развоја нове делатности па је за потребе Галерије именован и Савет који су чинили: Ђорђе Кадијевић, историчар уметности и ликовни критичар из Београда, Алекса Арсовић, сликар из Београда, односно Рашке, Хаџи Сретен Вујанац и Милован Крчмар, сликари из Рашке и Милојко Милићевић, уредник програма у Центру за културу „Градац“.
Управни одбор Центра је сваке четврте године освежавао Савет Галерије новим члановима, тако да су кроз њега прошли још: Џенгис Реџепагић, академски сликар из Новог Пазара, Весна Михаиловић, академски сликар из Рашке, Милинко Ристовић, сликар из Рашке, Миленко Баловић, магистар вајарства из Рашке, Миљан Недељковић и Горан Трајковић, дипломирани графички дизајнери из Рашке и Мирон Мутаовић, академски сликар из Београда. 
У складу са чињеницом да Центар у првим годинама функционисања Галерије није имао јаснију визију њене програмске оријентације, годишњи план изложби није био чврсто конципиран. Изложбе су више биле базиране на предлозима појединих чла¬нова Савета, као и сарадника из Културног центра у Новом Пазару и Историјског архива из Краљева.
У том смислу издвајила су се три типа изложби: самосталне, колективне и архивско-документаристичке. Могућа је и њихова даља подела, при чему у групу самосталних спадају изложбе локалних уметника и изложбе уметника из ближег и ширег окружења, док се колективне изложбе могу поделити на дечје изложбе предшколског и школског узраста и класичне колективне, односно заједничке изложбе више од три уметника, у које спадају поставке разних ликовних колонија и уметничких удружења. 

(Најбројнију групу чине самосталне изложбе уметника, преко 200, а међу њима изложбе уметника из 22 града у Србији, и неколико градова из Црне Горе, Републике Српске и Хрватске, као и одређени број уметника који, осим у Србији, живе и раде у иностранству. Готово половина од укупног броја ових изложби дошла је из Београда, остале из Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Крушевца, Краљева и Новог Пазара. Самосталне изложбе је у овом периоду остварило је и 23 уметника из Рашке, што потврђује намеру Галерије да афирмише домаће уметнике. Образовна структура уметника који су самостално излагали у Рашки показује да преко 70% њих има академско образовање, а није мали број ни оних који су професори на ликовним академијама у Србији. То је још један податак који говори о квалитету виђених изложбених поставки у Галерији Центра за културу „Градац“. 
Од укупног броја колективних изложби, највећи је број уобичајених заједничких изложби какве су изложбе ликовних удружења (КЛУ „Сопоћани“, КЛУ „Рашка школа“…), ликовних колонија (Сопоћанска виђења, Школа старих сликарских техника, Академија Јелена Анжујска, Злакуса, Рибница…) и периодичних конкурсних изложби (Бијенале краљевачке уметности). Галерија је у великој мери учествовала у профилисању Ликовног салона КЛУ „Рашка школа“ који се у континуитету одржава једанаест година. Посебан квалитет овог сегмента јесте Међународна ликовна колонија „Академија Јелена Анжујска“ чији је непосредни организатор Галерија, односно Центар за културу „Градац“, а доживотни селектор (до 2011) Милорад Бата Михаиловић, која је у 15 досадашњих сазива (и исто толико изложби) оставила легат који садржи преко 170 дела уметника из: Француске, Шведске, Италије, Шпаније, Белгије, САД, Румуније, Бугарске, Македоније, Русије, Непала и Мексика. Значајан удео у изложбама овог типа представљају Пролећни и Јесењи ликовни салони клубова ликовних уметности „Сопоћани“ из Новог Пазара и „Рашка школа“ из Рашке којима се на најбољи начин демонстрирала снага добросуседства ова два града. 
Своје место у Галерији нашли су и најмлађи уметници. По правилу то су ликовне радионице основних и средњих школа, од 2002. године и редовна Шаренијада, наградни ликовни конкурс који спроводи и жирира Омладински савез Рашке, а од 2005, годишње изложбе радова деце полазника школе цртања и сликања. Ни ова група изложби није само локално орјентисана. Гости Галерије били су и чланови Ликовне радионице из Обреновца, као и деца из Вртића у Борчи (Београд) са изложбом "Представе из Христовог живота", која је као и друге дечије изложбе, показала да се и од најмлађих могу очекивати високи уметнички домети. 
Најмању групу чине архивско-документаристичке изложбе. Неке од изложби овог типа биле су посвећене личностима (Никола Пашић, Светозар Марковић, Милорад Милошевић Бревинац), неке музејским експонатима (археолошке ископине, дарови НМ Краљево, Јелена, велика краљица...), неке значајним догађајима из ближе историје (НАТО бомбардовање Србије), а неке занимљивостима из прошлости (плакати из фонда Народне библиотеке Србије) и, по правилу, привлачиле су публику у великом броју.
Већ од прве, све изложбе у Галерији биле су пропагандно покривене одговарајућим плакатима, позивницама за свечана отварања, а преко локалних средстава информисања (Радио и ТВ Рашка) рекламиране су у циљу обезбеђивања публике. Честа су била гостовања уметника у емисијама ових средстава информисања као и одговарајући прилози са свечаних отварања. Повремено су изложбе у Галерији Центра за културу „Градац“ представљане и у медијима од ширег значаја (дневна штампа – Вечерње новости, Политика, Данас…, Радио Београд, РТС).
У хроничној беспарици, Центар није прибегавао изради каталога монографског типа, али је профилисано неколико типова и формата каталога који су препознатљиви као оригинална графичка решења. Углавном се ради о форматима А4, 350 х 250 cm и 620 х 290 cm, на картону од 250 и 350 gr/m2, „бигованом“ на различите начине и са репродукцијама у боји, уз биографске податке и референтне текстове о ауторима (биографија, подаци о изложбама, наградама и критички текст).
У већини случајева изложбе трају петнаест дана (некад до месец дана). У простору Галерије, у оквиру изложби, повремено се организују дечије радионице, као и разне трибине, промоције књига, пројекције филмова и дрги програми.
Од 1998. године Центар прави видео-записе свих програма које организује, па тако и свечаних отварања свих до данас одржаних изложби, а то подразумева и појединачна бележења свих експоната.
У протекле дведеценије у Галерији Центра за културу „Градац“, као што је већ речено, виђено је преко 300 изложби и за то време израсла је у референтну галерију у овом делу Србије, у коју радо долазе и у коју су добродошли уметници најразличитијих опредељења. Галерија је, такође, омиљено место окупљања ликовне публике из Рашке и Новог Пазара која је формирана захваљујући континуитету и квалитету који је Галерија установила и на њему истрајала.
Као закључак намеће се чињеница да је Галерија својим континуираним радом, уз значајно учешће школске омладине у редовном праћењу постављених изложби, у знатној мери допринела професионалној оријентацији свршених средњошколаца, јер је број академски образованих уметника са два, колико их је било 1995. године, дакле пре почетка рада Галерије, нарастао на преко двадесет, међу којима има и магистара, од којих су неки радно ангажовани на факултетима уметности.
Галерија је увек била отворена за сарадњу са другим установама културе, уметничким удружењима, појединцима, ликовним критичарима, а са онима из ближег (али и даљег) окружења успоставила је добру, у неким случајевима и трајну сарадњу (Мултимедијални центар и Музеј „Рас“ из Новог Пазара, Народни музеј, Архив и Библиотека из Краљева).
Рад Галерије данас може да се прати на сајтуwww.galerijagradac. и на ФБ страници https://www.facebook.com